Naslovna / Magazin / Stil Života / Nega tela i kozmetika starom Rimu

Stil Ĺľivota

8. februar 2007.
    Pregleda: 4905 puta. Pregleda (4905)

Nega tela i kozmetika starom Rimu

Deo teksta na temu nege tela i kozmetike u anti?kom Rimu, koja je evidentno imala izuzetan zna?aj.

Moda u starom Rimu

U svim drevnim civilizacijama koje su proteklih pet milenijuma stasavale, razvijale se i nestajale na Bliskom Istoku i u Sredozemlju, nega tela, kozmetika i moda imali su izuzetan zna?aj. Me?u najlepšim i najdragocenijim eksponatima u poznatim svetskim muzejima i privatnim zbirkama starina nalaze se maštovito oblikovane i bogato ukrašene palete i kutije za šminku, ogledala i posudice neobi?nog oblika na?injene od najskupocenijih materijala, u kojima su ?uvani retki i egzoti?ni parfemi i pomade.

Na važnost nege tela, mode i kozmetike u svakodnevnom životu ukazuju i brojna ostvarenja najve?ih anti?kih umetnika, slikara i zanatlija, koji su na zidovima palata, na reljefima ili na skupocenom posu?u i drugim predmetima prikazivali princeze, matrone i dame visokog roda, okružene robinjama i služavkama dok ih ove ulepšavaju - šminkaju, doteruju frizure i kite dijademama, ogrlicama i prstenjem. Stoga prou?avanje mode, njene uloge i zna?aja u drevnom društvu, može biti važno ne samo za ta?no hronološko opredeljenje mnogih arheoloških spomenika i nalaza, ve? pruža i preko potrebne podatke o umetni?kim i estetskim stremljenjima jedne epohe, o istorijskim zbivanjima koja su je ozna?ila, kao i o etni?koj pripadnosti li?nosti koja je nosila odre?enu nošnju, frizuru i nakit.

U anti?kom svetu nezi tela, a naro?ito muškog, posve?ivala se izuzetna pažnja. Uporne gimnasti?ke vežbe i stalna sportska nadmetanja imali su za cilj da se formira skladno muško telo po idealima koje prepoznajemo na brojnim helenisti?kim i rimskim skulpturama. Žene su u tom pogledu bile potpuno zapostavljene. S druge strane, njihova privilegija bila je, ukoliko su im to mogu?nosti dozvoljavale, da ve?i deo dana provedu pred ogledalom, gde bi, uz pomo? dvorkinja i robinja, doterivale svoj izgled, koriste?i sve tada dostupne kozmeti?ke preparate.

Nega tena kože

Izgled zene u antickom RimuRimljani su bili ranoranioci. Nakon ustajanja, sledilo je vrlo ovlašno umivanje, a zatim sre?ivanje frizure. Pošto je frizura doterana, moglo se pristupiti kozmeti?kom tretmanu i šminkanju. Rimske dame su izbegavale izlaganje suncu i vetru, da ne bi preplanule. Što belji ten bio je želja svake žene. Ukoliko ih priroda time nije obdarila, pribegavale su raznim sredstvima kako bi ga ostvarile. Naveš?emo neke od poznatih recepata za beljenje kože: mast od ceruse i krokodilske pogani koja se koristi za lice i belilo od krede i olovnog praha za beljenje tela. Da bi se izbegle pege na koži, koriš?eno je mleko od magarca i sok od tele?ih nogu, koji se 40 dana tiho kuvaju na vatri, dok se sjaj kože dobijao stavljanjem brašna od boba.

Uz belo lice išli su rumeni obrazi i usta. U tu svrhu koriš?ena je pena od crvenog nitra kao i rumenilo dobijano od morskog lišaja ili vinskog taloga.
Zubi i usta

Poželjno je bilo da zubi budu beli i sjajni. Prašak od plovu?ka kamena i istucane kosti ovnujskog repa ?iste zube da budu "kao dva niza sitna bisera". U istu svrhu upotrebljavan je i prašak od jeljenjeg roga ili istucane drenjine. Ukoliko je neko patio od neprijatnog zadaha iz usta, mogao je to izbe?i koriš?enjem kola?i?a od izmirne.

Šminka obrva i lica

Kontrast belom licu rumenih obraza i usta daje crnilo obrva i trepavica. Obrve su morale da budu tanke. Prvo su se oblikovale pincetom, a zatim se mazale, kao i trepavice, crnilom koje se dobijalo od ?a?i ili antimonovog praha. Na isti na?in izvla?ene su i linije oko o?iju. Ovako našminkana, Rimljanka je provodila ?itav dan. Šminku je skidala tek pred spavanje. Jedan pripadnik ja?eg pola toga doba zlobno je primetio "da žena ne spava sa svojim licem, ve? ga ostavlja u stotine teglica".

Kako je ve?ina rimskih bogataša ve?eri provodila u?estvuju?i u ve?erinkama obilno zalivanim vinom, mamurluk je bio ?esta pojava. Da bi ujutru opet imali svež ten i bistar pogled, rimske dame i gospoda pili su ocat, a da bi izbegli glavobolju dobro je je bilo oblagati ?elo bršljanovim ili kupusovim liš?em. Ako bi se kojoj dami višak godina ocrtavao na licu, ono se podmla?ivalo no?nim oblozima od brašna od pasulja.

Otklanjanje maljavosti

Maljavost tela tako?e je morala da se izbegne. Za otklanjanje malja sa tela žene su koristile sredstvo sastavljeno od raznih smola (dropax). Sli?an efekat postizan je i trljnjem kože smesom bele vinove loze ili te?noš?u koja je na?injena od bršljena, kozje žu?i i magare?e masti, ali i trljanjem tela krvlju slepog miša.

Održavanje kose

Cesalj od simsirovog drvetaNezi kose se posve?ivala posebna pažnja. Ideal je bila sjajna i gusta kosa. Rast kose se podsticao trljanjem isprženim magare?im kopitom, a sjaj joj je davao te?ni galski sapun pomešan sa uljem lešnika, oraha i drugog bilja. Ukoliko neka gospo?a nije bila zadovoljna kvalitetom i izgledom svoje kose, mogla je sebi da priušti periku koja je bojena mešavinom kozjeg loja i pepela bukovog dreveta, uz mogu?nost izbora boje - plave ili crne.

Ovako sre?enoj ženi preostalo je samo da stavi još parfem i mogla je da iza?e na ulicu (Sl. 2). Proizvodnja parfema, poznata još iz starog Egipta, preko Feni?ana i Grka, doživljava procvat u vreme Rimskog carstva. Mirisi su dugo bili obavijeni velom tajne i verovalo se da ih ne spravljaju ljudi ve? da poti?u od bogova. Latinski izraz parfem (per fumum) postaje opšti izraz u celom svetu za sve isparljive i mirišljave supstance. Kao i danas, rimske dame nisu žalile novca da bi došle do ovih skupocenih proizvoda.

Toaletni pribor

Raznovrsni kozmeti?ki preparati podrazumevaju i postojanje odgovaraju?eg toaletnog pribora. Me?u predmetima koriš?enim u tu svrhu najvažnije je bilo ogledalo (speculum). Ona ve?ih dimenzija ka?ena su o zid, a postojala su i manja, koja su držana u ruci. Poseban tip ugra?ivao se u toaletne kutije ili sto?i?e.

Ogledala su se izra?ivala od specijalne vrste bronze u kojoj je bilo dosta cinka, olova, a naro?ito kalaja. Premazivana su amalgamom, legurom zlata i žive, a zatim izlagana visokim temperaturama kako bi živini otrovi isparili. To je bio dugotrajan proces kojim je trebalo posti?i idealno glatku površinu, bez reflektovanja "da bi se slika vratila onome ko se ogleda". Ukras na ramovima bio je raznovrstan. Dekoracija i materijal za ramove zavisio je od finansijskih mogu?nosti korisnika. Pre?nik ru?nih ogledala kretao se od 7.5 do 17.7 cm, odnosno od 3 do 7 rimskih pal?eva. Pored uobi?ajene drške koja se nastavljala na ram, drška je mogla da bude pri?vrš?ena na reversnoj strani ogledala i to u obliku stopala, stilizovanog lista ili Herkulovog ?vora. U periodu poznog Carstva ogledala od stakla, koja su dobijana umetanjem plo?e od duvanog stakla na plo?u od metala, potpuno su istisnula ogledala od metala, pošto je odraz lika u njima bio mnogo bolji.

?ešljanje kose

Za raš?ešljavanje kose koriš?eni su ?ešljevi (pecten), a koristili su ih podjednako i muškarci i žene. Nije sigurno da li su se koristile i ?etke, iako bi mnogi drža?i, koje obi?no smatramo delom ogledala, mogli biti njihovi delovi. ?ešljevi su izra?ivani od drveta (i to šimširovog), od kosti ili roga, slonova?e ili metala - od bronze, olova ili srebra.

Luksuzniji primerci bili su bogato dekorasini i mogli su imati podjednako ukrašene korice. Na nekim ?ešljevima postoji urezano i ime vlasnika. Tako se na jednom ?ešlju od olova, koji poti?e iz Rima, sa obe strane nalazi posveta koja kaže da je to poklon muža Lucija supruzi Aniji. Najjednostavniji model bio je sa jednim redom zubaca. Me?utim, najrasprostranjeniji je bio onaj sa duplim redom zubaca, s jedne strane guš?im, a s druge re?im. Kod ovih ?ešljeva jedna strana, re?a, služila je za raš?ešljavanje kose, a druga, guš?a, za oblikovanje frizure. Ponekad, koštani ?ešljevi su služili i da pridržavaju kosu. U kasnoanti?kom periodu, naj?eš?e su u upotrebi trodelni ?ešljevi, koji su zbog svoje funkcionalnosti prihva?eni od strane mnogih naroda i vekovima se ne menjaju.

Pored ?ešlja, koriš?ena je i jednostavna igla, izra?ivana od kosti ili roga (acus discriminalis), koja je služila za odvajanje kose ili pravljenje razdeljka. Koštane igle su koriš?ene i pri pravljenju frizura. Igle sa jednostavno obra?enom glavom služile su za uplitanje i uvijanje kose (acus discerniculum), dok su one sa razli?ito dekorisanim glavama služile kao ukosnice (acus crinalis, comatoria, crinale). Ukrasne igle - ukosnice mogle su biti izra?ene i od metala - bronza ili srebro, sa sli?no modelovanim glavama.

Kov?eži?i za kozmetiku i nakit


Pomade i parfemi najbolje su se ?uvali u posudama od alabastra (alabastra) ili olova, ali ih je trebalo ?uvati u senci, pošto im je sun?eva toplota štetila. Ove posudice izduženog oblika i uskog otvora bile su veoma skupe zato što su bile izra?ene od jedinstvenog kamenog bloka i to od materijala koji je va?en samo u Egiptu. Zato ih veoma ?esto zamenjuju one izra?ene od gline ili stakla, izduženog (alabstra) ili loptastog recipijenta (aryballoi), ?esto u bojama koje podražavaju originalni materijal. Glina, a naro?ito staklo, omogu?avali su laku obradu i izradu veoma raznovrsnih oblika. Posudice od stakla neobi?nih oblika - životinjska figura, ljudska glava ili stopalo, grozd, više?lane posude - ali i jednostavnog izduženog ili ovalnog tela (balsamarium, unguentarium), bile su u širokoj primeni tokom ranocarskog perioda.

Celokupna kozmetika ?uvana je u drvenoj kutiji ili sandu?i?u (arcula), od koga se žena nije razdvajala. Koristila ga je kod ku?e, nosila ga sa sobom pri poseti javnim kupatilima, a ?ak je stavljan i u njen grob kao prilog da joj se na?e na onom svetu. Osnovna karakteristika ovih kov?eži?a je da imaju oblik kvadra, sa poklopcem koji je bio vezan za kutiju šarkama ili je bio slobodan, dok je unutrašnjost bila podeljena pregradama. Kako je drvo materijal koji brzo truli i propada, do nas su dospeli samo metalni delovi ovih kov?eži?a - razne aplikacije, drške i brave kojima su se zatvarali. Veoma retki su luksuzni primerci izra?eni od plemenitih metala, uglavnom od srebra.

Anka Lalovi?, kustos Zaje?arskog muzeja

Izvor: Anarheologija.org

Vrh straneVrh strane
Poslednjih 6 vesti iz kategorije Stil Ĺľivota
24. 08. 2013.      Pregleda: (604),      Komentara: (0)
  Ĺ ta svaka poslovna Ĺľena treba da zna
07. 08. 2013.      Pregleda: (574),      Komentara: (0)
  Modni detalji koji ugroĹľavaju zdravlje
07. 08. 2013.      Pregleda: (437),      Komentara: (0)
  Napravite sami savršen sjaj za usne
10. 08. 2013.      Pregleda: (645),      Komentara: (0)
  Kako prirodno da posvetlite kosu?
09. 08. 2013.      Pregleda: (453),      Komentara: (0)
  Lubenica, ÄŤuvar mladalaÄŤkog izgleda
06. 08. 2013.      Pregleda: (306),      Komentara: (0)
  Ljudi su najsrećniji u 23. i 69. godini, najnesrećniji 55-godišnjaci
Generalni sponzor
Sajam - Berza sadnog materijala